Hemija

od Gost taj Čet 29 Maj 2008, 18:50

Mendeljejev Periodni Sistem Elemenata

Celokupna materija na Zemlji i u vasioni izgrađena je od 92 elementa, koji se razlikuju međusobno po atomskoj težini i drugim osobinama. Zanimljivo je da je taj broj ujedno i dupli broj hromozomskog seta koji karakteriše ljudsku vrstu: ljudska vrsta ima četrdeset šest originalnih hromozoma koji određuju njene nasledne i funkcionalne osobine. Sredinom devetnaestog veka ruski hemičar Dimitrije Ivanović Mendeljejev je otkrio da hemijski elementi pokazuju osobinu periodičnosti kada se poređaju po rastućim atomskim težinama. Taj zakon je omogućio Mendeljejevu da elemente svrsta u periodni sistem prema atomskim težinama tako da srodni elementi zauzmu mesto u istoj koloni jedan ispod drugog. Tako je bio u mogućnosti da predvidi na
kom se mestu u Periodnom sistemu nalaze još neotkriveni elementi, u kakvim se jedinjenjima moraju tražiti i mogu naći, i kakve su im hemijske i fizičke osobine. Naučnici koji su posle Mendeljejeva proučavali periodni zakon hemijskih elemenata napravili su dalji napredak objašnjavajući periodni zakon u skladu sa elektronskom konfiguracijom atoma i molekula. Njegov vrhunski domet koji ga je maksimalno ispunio bilo je stvaranje Mendeljejevog zakona i razvoj periodnog sistema elemenata. Jos u mladosti verovao je u postojanje reda među elementima i proveo je više od 13 godina u skupljanju podataka i stvaranju koncepta
periodnog sistema. 1866. Njulends je objavio postojanje veze između redosleda elemenata u delu Zakon Oktave. Mendeljejeve ideje su bile slične a imao je više podataka i 6. marta 1869. predstavio je u ruskom hemijskom društvu svoj rad pod naslovom

"Zavisnost svojstava atoma od njihove atomske težine".

Rad je imao osam glavnih tačaka:

Elementi su grupisani prema njihovoj atomskoj težini i imaju prirodnu
periodičnost osobina.

Elementi koji su slični po hemiskim svojstvima imaju atomsku težinu koja je
blizu iste vrednosti ( na primer Pt, Ir i Os ) ili koja raste pravilno ( na primer K, Ru i Cs )

Elemnti koji pripadaju istoj grupi u pogledu atomske težine imaju istu valentnost.

Elementi koji su u prirodi najzastupljeniji imaju male atomske težine.

Veličina atomske težine određuje karakter elementa, baš kao što veličina molekula određuje karakter jedinjenja.

Moraju se očekivati otkrića dosada nepoznatih elemenata, na primer elemenata anlognih aluminijumu i silicijumu, čija je atomska
težina između 65 i 75.

Atomska težina može doprineti novim saznanjima o određenom elementu. Tako atomska težina telura mora biti između 123 i 126 i ne može biti 128. Karakteristične osobine elemenata određene su njihovom atomskom težinom.

Otkriće galijuma novembra 1875 godine koji je Mendeljejev najavio kao eka - aluminijum , odvelo je Mendeljejeva pravo na vrh naučnog sveta. Mendeljejev prima Medalju Kraljevske Akademije nauka Engleske 1882. a kasnije i niz drugih velikih priznanja. Ruska vlada ga 1893 postavlja za direktora kancelarije Veličina i Mera. Bio je popularna
društvena figura Rusije sve do smrti. Umro je 20. januara 1907. u 73.- oj godini života.

Mendeljejev periodni sistem na prvom mestu ( tako nazvan jer je pokazivao periodično ponavljanje sličnih hemijskih osobina ) bio je složeniji od Njulendsovog i bliži onom što danas smatramo da je tačno.Tamo gde se osobine nekog elementa ne uklapaju u red zasnovan na atomskoj težini, Mendeljejev je smelo izmenio redosled, smatrajući da su osobine važnije od atomske težine. Kasnije se pokazalo da je on u ovom pogledu bio u pravu. Konačno, i najvažnije, tamo gde nije mogao naći drugi redosled elemenata, Mendeljejev se nije kolebao da ostavi prazna mesta u sistemu i objavi da se ono što je ličilo na neodređenu prazninu mora popuniti novootkrivenim elementima kojima ta mesta pripadaju.

od Gost taj Pet 30 Maj 2008, 18:29

Metali

Metali su velika grupa hemijskih elemenata
koji dele ista svojstva - dobro provode toplotu i električnu energiju,
pa se stoga koriste za proizvodnju posuđa i elektrotehničkog
materijala. Čvrste su, snažne strukture i mogu se dobro oblikovati, pa
se od njih grade velike građevinske konstrukcije, kao na primer
mostovi. Iako postoje mnoge sličnosti između metala, takođe postoje i
mnoge razlike među njima koje određuju za šta je određeni metal
najbolje koristiti. Od ukupno 109 danas poznatih hemijskih elemenata,
87 su metali. Oni se retko koriste u čistom stanju, jer se obično
mešaju sa drugim metalima ili nemetalima kako bi gradili različite
mešavine poznate kao legure.

Aluminijum

Otkriven 1825.
godine, aluminijum se danas proizvodi u količinama većim nego bilo koji
drugi metal (osim čelika). Metal svetlo sive, srebrne boje veoma je
jak, ali lagan, retko korodira i može se reciklirati. Iako Zemljina
kora obiluje rudom aluminijuma, njegova ekstrakcija i prečišćavanje je
zahtevan i dug proces, jer se aluminijum nalazi uglavnom u obliku
jedinjenja i smeša sa drugim hemijskim elementima. Najveći deo ukupne
količine proizvedenog aluminijuma dobija se iz rude koja se zove boksit.

Gvožđe

Zemljina
kora obiluje i rudom gvožđa, koja se još od pradavnih vremena koristila
za izradu raznovrsnog oruđa i oružja. Gvožđe se u prirodi nikada ne
nalazi u čistom obliku, već u obliku smeša i jedinjenja u vidu raznih
vrsta ruda gvožđa. U svom čistom obliku gvožđe je srebrno-beli metal
koji je krt i lako rđa, ali se mešanjem sa drugim metalima dobijaju
snažne legure otporne na koroziju. Najčešće korišćena legura gvožđa je
čelik (legura gvožđa i ugljenika), koji je danas najčešće korišćeni
metal u savremenom svetu uopšte.

Čelik

Čelik se u
masovnoj proizvodnji nalazi još od 1850.-e godine i danas se koristi za
proizvodnju veoma širokog spektra najrazličitijih proizvoda - od čioda,
makaza, delova motora i mašina do brodova. Najrasprostranjenija vrsta
čelika je legura gvožđa i ugljenika. Čelik se dalje može kombinovati sa
raznim drugim metalima kako bi se postigle određene karakteristike - na
primer, nerđajući čelik za proizvodnju posuđa dobija se mešanjem čelika
sa hromom i niklom. Ova vrsta čelika je skuplja od običnog, ali i
otpornija na habanje prilikom upotrebe.

Hemija

Hemija

Re: Hemija