Kontinuum vreme-prostor

Najveca brzina koju mozemo izmeriti jeste brzina svetlosti.Ona iznosi oko 3oo ooo km. u sekundi.Slava Alberta Ajnstajna pociva velikim delom na tom sto je on u svojoj teoriji relativiteta dokazao da ne moze biti vece brzine od brzine svetlosti.
Taj zakon je jos tako gvozden da se formula koju on sadrzi izliva u bronzane portale.Ali vec ima ljudi koji se usudjuju da uzdrmaju taj gvozdeni zakon.
Pre nekoliko godina je fizicar Zerald Fajnberg dokazao najrafiniranijim matematickim metodama da Ajnstajnova teorija relativiteta ne moze biti tacna.Naime,iz njegovih izracunavanja sledi kao nuzna posledica cinjenica da mora postojati jedan delic koji putuje brzinom vecom od svetlosti.
Fajnberg je nazvao taj delic tahion.
Naucnici su se sa puno nade dali na to da u tahionu traze objasnjenje svih vanculnih fenomena.Sve dok je ovaj delic bio samo cista teorija,i njihova razmisljanja nisu imala snagu dokaza.
Desetog decembra 1973.Rodzer V.Klej i Filip K:Krouc.dva naucnika sa univerziteta Adelaid u Juznoj Australiji,objavili su rezultate istrazivanja dobijene prilikom ispitivanja kosmickog zracenja.
S^ obzirom na ogroman znacaj koji imaju njihova otkrica za sliku sveta fizike(ukoliko se ne bi pokazalo da su ona ipak zabluda),ovde doslovno prenosimo njihovo objasnjenje:
Iz ovog zakljucujemo da se javlja pojava kao zakon i koja predhodi kosmîckom zracenju.Posto ne vidimo mogucnost da za ovo nadjemo neko konvencionalno objasnjenje,pretpostavka je da da ovu pojavu treba povezati sa delicem koji ocigledno putuje brzinom vecom od brzine svetlosti.
Klej i Krouc veruju da su otkrili tahion.Ako se pokaze da je to tacno,onda ce nmozda istrazivanja vanculnih fenomena uciniti veliki skok napred.
A sasvim sigurno ce biti poljuljani temelji moderne fizike na kojima pociva nasa slika sveta.Dosad niko nije uspeo da zamisli kakva bi nova slika sveta dosla namesto stare.Gomila rusevina koja bi za sobom ostavila teorija relativiteta bila bi nepregledna.
Ali jos nismo dotle stigli.Jos vaze Ajnstajnovi gvozdeni zakoni i ne dozvoljavaju nam da izvedemo na ovoj Zemlji nas misaoni eksperiment.
Da li oni to ne dozvoljavaju ni igde drugde?
Postoje zakoni koji imaju prostorno ograniceno vazenje.Za zlocine koji se u vecini drzava SAD osudjuje na dozivotnu robiju u nekim drzavama na ovoj Zemlji moze se biti pogubljen.Dakle,zakon koji ovde vazi ne mora da vazi svuda.Zato se pitamo da li Ajnstajnovi zakoni na kraju ipak vaze samo za jedno odredjeno podrucje.
I evo-teorija relativiteta govori o kontinuumu-vreme za koji treba da vazi.Pod tim se misli na nas kontinuum prostor-vreme.
A gde on pocinje?Gde se zavrsava?Gde je on uopste?Sigurno je da on obuhvata sferu koja je dostignuta nasim fizickim merenjima.,-znaci,to bi bio kosmos koji mi treba da opazamo.Tu nas najpre napusta optimizam;dalje od granica svog kosmosa nismo ni hteli da idemo u pokusaju da obelezimo granice teorije relativiteta.
A zatim se prisetimo da sve sto mozemo opazati od tog kosmosa mora proci kroz jednu jedinu branu.Cela mocna vasiona mora se-kad je posredi nase iopazanje-provuci kroz jedne jedine tesne iglene usi,kroz nas mozak.
Mozda kosmos objektivno postoji.Za nas ne postoji sve dok nismo kadri da ga zapazimo.To u osnovi i jeste teskoca koju nam stvara onostrani svet.Ne mozemo ga provuci kroz iglene usi svog mozga,da bismo mogli da ga opazimo.Dakle,da li on zbog toga mozda uopste i ne postoji?
Tako dolazimo do jos jednog relativiteta pored onog Ajnstajnovog.Postojanje kontinuuma prostor-vreme je relativno.Ono zavisi od toga sta smo kadri da opazimo.
Za ono sto nismo kadri da opazimo svojim razumom ne mozemo ubedljivo reci da postoji.Obrnuto pitanje glasi:da li, prema tome,mora postojati sve sto smo kadri da opazimo?
U pustinji opazamo fatamorganu.Da li to znaci da ona i postoji?
Ako dalje razmisljamo o tome kako zivotinje vide svet.Moglo bi se samo predpostaviti da ga one vide u 3 dimenzije.Inace bi svaka zver u skoku promasila svoj plen.A kako izgleda taj plen?Da li na zebri vidi svetlo-tamne pruge lav koji se sprema da je prozdere?Je li antilopa smedja a trava u stepi zuta?Ili mozda lav vidi svoj svet onako kako ga mi vidimo na crno-beloj fotografiji?
Utvrdjeno je da boje cveca i leptira sluze kao mamac.One olaksavaju lakse pronalazenje grane i parenje.Ali time uopste nije receno da leptir boje limuna vidi svoju izabranicu u zutoj haljini i da bumbar pretpostavlja plavu ljubicicu beloj.
Ni mi ljudi ne znamo da li sve vidimo isto.Istina,svi istu boju nazivamo crvenom.Inace,semafor ne bi imao nikakvu funkciju.Ali vidimo li svi isto kad kazemo crveno?To nikad necemo saznati jer mozemo videti samo svojim sopstvenim ocima a ne ocima svog suseda.Pa i kad bismo to mogli,ne bi nam nista koristilo.
Pre nekoliko godina prvi put je uspesno nacinjen snimak kroz facete oka jednog insekta.Slike kao senzacija objavljene u svim casopisima s podnaslovom:Ovako insekt vidi svet.
Bilo bi tacnije da je podnaslov oglas:Ovako insekt vidi svet okom insekta.Ali onda bi on bio manje senzacionalan,jer nista ne bi dokazivao.Naime,uopste nije receno da insekt svojim okom opaza isto sto i mi.Proces okretanja dogadja se u mozgu,a mozak je razlicit kod coveka i kod insekta.Kud kod pogledamo,nailazimo na isti zid.Cini se da nijedan put ne mimoilazi nas mozak.Ono sto ne prolazi kroz te iglene usi i ne postoji.A ono sto kroz njih prodje izgleda nam onako kako su to od njega nacinile te iglene usi.
To nas navodi na strasnu sumnju da mozda i Ajnstajnov kontinuum prostor-vreme ne postoji u kosmosu nego mozda samo u nasem mozgu.
Mozda je taj kontinuum prostor-vreme u nasem mozgu nesto slicno ruzicastim naocarima kroz koje sve mozemo da vidimo i bez kojih nista ne mozemo da vidimo?

eksperiment DELPAS
Dzems Bedford.Volt Kensington