Meteorologija

CIRRUS
Cirusi su najviši oblaci, baza im se nalazi visoko na 5-7 km, a ponekad i na preko 10 km. Vlaknasti su oblaci, bele boje, pri zalasku sunca poprimaju nijanse žute i narandžaste boje.
Cirusi su oblaci koji ukazuju na vrlo suv vazduh. Ovi oblaci nastaju raspadom cirokumulusa ili cirostratusa. Cirusi ne daju padavine, inače su prozirni i gotovo ni malo ne smanjuju intenzitet sunca, a mogu da izazovu i “halo” efekat sa suncem, tj. sunčevu koronu. Sastoje se od ledenih kristala.
Jedan od varijeteta cirusa je gusti ili zbijeni cirus.
Cirrus se javlja u vrstama fibratus(Ci fib),uncinus(Ci uni),spissatus(Ci flo),castellanus(Ci cas),floccus(Ci flo)

Univerzalna oznaka je Ci


CIRROCUMULUS
Vrlo visoki oblaci sa bazom izmedju 6-8 km, ponekad i višom od 10 km. Vlaknasti su i u obliku povezanih traka, mreža ili saća. Ne daju padavine i prozirni su, tako da se kroz njih može videti sunce ili mesec. Bele su boje, a pri zalasku sunca menjaju boju u žutu i narandžastu. Kao i cirusi, cirokumulusi su sastavljeni od ledenih kristala. Nastaju transformacijom ili skupljanjem cirusa, cirostratusa ili altokumulusa.Javljaju se u vrstama: stratiformis(Cc str), lenticularis(Cc len), castellanus(Cc cas), floccus(Cc flo)

Univerzalna oznaka ove vrste oblaka je Cc


CIRROSTRATUS
Cirostratusi su oblaci sa bazom na visini 6-7 km, a nekad i preko 10 km. Mogu biti toliko tanki da se čak i ne vide, a ako se vide potpuno su prozirni i ni malo ne zaklanjaju sunce. Mogu da prekriju deo neba ili čak celo nebo. Mogu da stvore “halo” efekat (sunčevu koronu). Ne treba ni pominjati da ovi oblaci ne izlučuju padavine. Vlaknaste su strukture i slojeviti. Nastaju sabijanjem cirusa ili cirokumulusa ili raspadanjem altokumulusa, a mogu da nastanu i u blizini kumulonimbusa, širenjem nakovnja.
Cirostratus ima 2 vrste i to, fibratus(Cs fib) i nebulosus (Cs neb)
Univerzalna oznaka im je Cs

Šta je to udar groma?
Udar groma je jedno električno pražnjenje generisano u naelektrisaom oblaku (najčešće tipa kumulo-nibulusa), između tog oblaka i zemlje (samo u 10% slučajeva) ili između dva oblaka (munja između oblaka) ili između većeg broja oblaka (munja između većeg broja oblaka).
Odakle dolazi tutnjava grmljavine?
Karakteristična buka grmljavine potiče iz narastanja pritiska elektrodinamičkog porekla reda dve do tri atmosfere. Ovaj nadpritisak nestaje po nestanku munje, stvarajući jedan udarni zvučni talas. Trajanje i akustični intezitet grmljavine zavisi od forme, dužine, inteziteta i kratkoće udara groma.
Koliko pražnjenja godišnje pogodi planetu?
U proseku, više stotina munja usmeri se prema planeti svake sekunde.
Šta je to "keraunički nivo"?
Broj dana u godini u kojima se čula grmljavina. Ovaj kriterijum ne treba mešati sa "kerauničkom gustinom" koja uzima u obzir broj udara munje u godini dana po km2.
Kako proceniti rastojanje do mesta pražnjenja?
Proteklo vreme u sekundama između munje i groma, podeljeno sa 3, daje rastojanje u kilometrima.
Da li je munja samo jedna?
Iako ih čovečije oko ne može razlučiti, munja može biti sastavljena od desetak uzastopnih lukova.
Šta je to "kamenje groma"?
Kao kompaktni blokovi "kamenje groma" nastaje pretvaranjem silicijumovih terena, uglavnom peskovitih, pod uticajem toplotnog efekta proizvedenog strujom groma u neposrednoj blizini mesta udara.
Šta se naziva "Vatrom Svetog Elma"?
Radi se o fenomenu preteče pražnjenja, naučno poznatog pod imenom korone: istaknuti šiljati objekti, brodske katarke..., podizanjem gradijenta električnog polja proizvode manja pražnjenja ili pražnjenja bez praska koja su praćena karakterističnim pucketanjem. Jedan drugi izraz koji koriste planinari je "zujanje pčela".
Da li postoji "loptasta munja"?
Da, fenomen "loptaste munje" je poznat i bio je predmet brojnih svedočenja. Naučna javnost je zainteresovana za "loptastu munju" ali ni jedna teorija niti model nisu potpuno zadovoljavajući (naročito u objašnjenju značajnog vremena trajanja fenomena koje je više sekundi).
Koji je maksimalni intezitet udara groma?
Može biti veći od 200.000 ampera. Na primer, gromobranska hvataljka tip PREVECTRON, postavljena u ispitnoj stanici na japanskom ostrvu Nadači, primila je jedan udar groma od 240kA (pozitivnog polariteta). Sva svetska regulativa se zaustavila na 200kA. Udar groma je najčešće inteziteta između 20 i 30 kA.